Прикази књига
-
Свет између два тротоара: Приказ књиге „Via Acquarossa“ (2023)
Ако у нечему домаће тржиште не оскудева, то су књиге о Италији. Кувари, водичи, речници, романи и наслови из историје уметности ове медитеранске земље извори су где сваки заинтересовани читалац може пронаћи нешто за себе. Међутим, оно по чему се Марио Лигуори и „Via Acquarossa“ као његов четврти роман у издању „Лагуне“ издвајају је особени…
-
Митологија и митолов: Приказ књиге „Предузетничка држава“ (2020)
(Институт за развој и иновације, 18. април) Свака базична прича тежи да из свог угла опише стварност, њене законитости и представи је као нешто што се подразумева. Такве приче називамо идеологијама. Свака почиње као утопија коју у почетку мало ко зарезује, полаже право на истину и када се устали, тешко се оспорава. Такав је неолиберализам…
-
Економска онкологија: Приказ књиге „The Big Con“ (2023)
(Институт за развој и иновације, 19. март 2024) Ауторке упозоравају да зависност држава од консултаната штети јавном интересу. Питајући се шта бива са мозгом организације која не учи кроз рад, зато што ради неко други, закључују да друштва морају да поврате контролу и јавну сврху у центар стварања вредности Приватизација. Дерегулација. Фискална консолидација. Управљање пандемијом.…
-
Дневник једног века: Приказ „Књиге о Титу“ (2023)
Већ на полеђини, књига је одлично описана као „исповест некадашњег верника који је постао најжешћи опозиционар титоизма“ што наводи на питања: Зашто је Добрица Ћосић био верник титоизма, па променио страну и каква је природа тог система, названог по председнику Југославије? Идејни заокрети су интригантни, што је још један од разлога за бављење прослављеним писцем.…
-
Приручник будућности: Приказ књиге „Страст за незнањем“ (2023)
Ако је знање моћ, шта је незнање? Рећи „немоћ“ било би логично али не и довољно. Сталан економски раст и хиперпродукција података мењају значај знања, али и незнања. Оно је све мање околност а све више избор. Шта ово значи? Како би одговорила, социолог и филозоф Рената Салецл испитује природу незнања. Меру у којој га…
-
У прилог антикапитализму: Приказ књиге „Антиаутобиографија“ (2023)
Тема Антиаутобиографије, треће књиге професора Куљића (1949) коју издаје београдски Clio, јесте улога аутобиографског жанра у оцењивању прошлог и верификацији садашњег времена. Такође, ова књига наставак је анализе нове епохалне свести од рестаурације капитализма до данас. Њу одликују самопосипање латицама и демонизација прошлог. Оба треба прозрети, објаснити и изврнути на поставу. Управо то је ауторова…
-
Колико кошта напредак по сваку цену? Приказ књиге „Цивилизовани до бола“ (2022)
Када је пре тачно пола века написао критички есеј о аутомобилу, француски филозоф Андре Горц (1923-2007) потпуно му је оповргао намену, корисност и сврху. Пошто кола више времена троше него што уштеде и веће даљине створе него што превазиђу, назвао их је заблудом. Исто то чини Кристофер Рајан (1962), али је његова мета читаво човечанство.…
-
Коначни разлаз или о идеолошком отрежњењу Русије: Приказ књиге „Украјински рат – буђење царства“ (2023)
(„Искра“, 9.12.2023) На најлепшим страницама своје касне прозе, спознавши домовину као крајње упориште, Момо Капор је писао: Не путујем, дакле, никуда изван граница којих је све више. Док сам живео по свету, чезнуо сам за Србијом – сада је имам у огромним количинама. Испијам је лагано, на сламку, као давно заборављено пиће – малину са…
-
It is not enough to confirm the problem: Review of „The Unequal Effects of Globalization“ (2023)
LSE Book Review, December 6th, 2023 In The Unequal Effects of Globalization, Pinelopi Koujianou Goldberg looks at globalisation’s effect on inequality, emphasising regional frictions, rising corporate profits and multilateralism as focal points and arguing for new, “place-based” policies in response. Though Goldberg provides a sharp analysis of global trade, Ivan Radanović questions whether her proposals can effectively tackle…
-
Приказ књиге „Настанак европских језика“ (2021)
(Конкурс ИК „Прометеј“ за најбољи приказ књиге – II место, октобар 2023) Када теорија доминира, не доводи се у питање. Претпоставкама усмерава научни рад, а овај је, резултатима, снажи. Своје задатке, да објашњава и предвиђа, мирно испуњава. Када је класични економиста Давид Рикардо на приговоре како његова теорија не одговара стварности, одговорио „тим горе по…
цртице 